Naučno je dokazano da je deci urođeno da budu darežljiva.
Za bebe je deljenje prirodno i predstavlja način komunikacije. U kasnijem periodu, sa oko 2 i po godine deca razvijaju svest o sebi, i tada postaju egocentrična. Ukoliko je dete jedinac, možda će mu biti teže da nauči da deli stvari sa drugom decom, zato ga treba dodatno podsticati. Osim što ćete detetu pričati i objašnjavati zašto je važno deljenje sa drugima, najvažnije je da mu to pokažete na vlastitom primeru. Počnite od sitnica: podelite sa njim neku stvar koja će mu mnogo značiti, da biste ga kasnije naučili da igračke
koje mu više ne trebaju mogu poslužiti drugima. Podelite sa njim sendvič, pokažite mu da i Vi delite stvari sa partnerom ili ga pitajte možete li da se igrate sa njegovom novim igračkom. Ako porodica u kojoj dete odrasta nije sebična, neće biti ni dete. Takvo dete će i kada mu neko od njegovih drugara pokloni slatkiš ili igračku, shvatiti da tu uslugu treba i da vrati. Nagradite ga lepim rečima, zagrljajem ili poljupcem svaki put kada to uradi.
Deljenje je bitno za kasniji razvoj deteta.
Takođe nemojte uporno insistirati da dete mora u svakom trenutku baš sve da podeli sa drugima. Time ćete postići samo kontraefekat. Ako dete silite da deli, posebno najdražu igračku, u njemu će se još više probuditi želja da je zadrži za sebe. Umesto toga razgovarajte, vidite koje je igračke spremno da podeli, koje ne. Kada se igra sa drugom decom postavite jasna pravila, koliko se dugo može igrati sa nekom igračkom, a posle kog vremena se mora zameniti sa drugarima. Iako su mala, deca su sposobna da shvate pravila deljenja dosta rano kao i granice ukoliko ih postavite na vreme. Učeći dete da deli, pomažete mu da se u kasnije periodu razvije u empatičniju osobu kao i da razvije važne socijalne veštine, ali i životne vrednosti kao što je humanost i briga o drugima.
Izvor : www.novimagazin.rs