Pre ili kasnije svaki roditelj prođe kroz fazu dečijeg suprotstavljanja ili negodovanja.
Iako ovo može biti frustrirajuće za roditelja, potrebno je da imate u vidu da je važno za dete da nauči da kaže ,,ne” i da će mu to koristiti u kasnijem zrelom dobu. Iako je ranije u vaspitanju smatrano da je idealno da deca budu poslušna, treba praviti razliku između vaspitane i preterano poslušne dece. Dete koje je preterano poslušno može kasnije u životu imati problem da se izbori za sebe i da se zaštiti od iskorišćavanja ili maltretiranja od strane drugih ljudi. Govoreći ,,ne” dete pokazuje svoju samostalnost i individualnost i zahvaljujući tome sebe prepoznaje kao nezavisnu osobu sa slobodnom voljom i ličnim stavom. Umesto da se odmah naljutite i zahtevate da Vas dete bezuslovno posluša mnogo je bolje da razgovarate sa detetom i predočite mu zašto je važno da ispuni neki Vaš zahtev. Na taj način učite ujedno dete da je važno da razgovara i pregovara sa drugim ljudima onda kada se njihovi stavovi razlikuju.
Ukoliko se dete često suprotstavlja možda razlog leži baš u potrebi za pažnjom i posvećivanjem vremena.
U tom slučaju suprotstavljanje je svojevrsni vid bunta i traženje pažnje od roditelja ili drugih odraslih osoba. U tom slučaju je ključ rešenja u dobroj komunikaciji sa detetom. Sa druge strane nekada je važno da ,,ne” ostane ,,ne” i da dete samo izvuče pouku i stekne iskustvo na osnovu koga će nešto naučiti i sledeći put odgovoriti sa ,,da”. Ovo se naravno odnosi na slučajeve kada zahtev neće ugroziti zdravlje ili bezbednost deteta, a njegovo neispunjavanje mu može biti korisna lekcija. Naravno ne treba ići ni u drugu krajnost i uvek popuštati detetu kada Vam se suprotstavi jer na taj način gubite autoritet kao roditelj, a dete neće naučiti da poštuje tuđe granice što se kasnije može negativno odraziti na druge socijalne odnose.
Izvor: www.carapice.com