Mnoga deca kada krenu u vrtić, prvi put se sreću sa životom u kolektivu koji nije njihova primarna porodica.

U vrtiću vladaju drugačija pravila nego što je to slučaj u porodici. Za decu ovo može biti zbunjujuće, jer su naučena da veruju da su roditelji oni koji su vrhovni autoritet, pa mogu imati problem da prihvate druge autoritete. Kako deca dobar deo dana provode u vrtiću, važno je pomoći im da se snađu među različitim uticajima i zahtevima kojima mogu biti izloženi. Da se dete ne bi našlo u „unakrsnoj vatri“ neophodna je stalna saradnja roditelja i vaspitača, kao i otvorenost za sugestije i promene, vođena brigom o tome šta je u najboljem interesu deteta. I roditelji i vaspitači treba da imaju na umu da oni dete sreću i upoznaju u različitim okolnostima, i da dete kod kuće može pokazivati jednu stranu svog karaktera, a u vrtiću sasvim drugu. Vaspitači, uz uvažavanje ličnosti deteta, moraju imati slobodu u nastojanjima da decu nauče da svoje ponašanje prilagode vršnjacima. Treba imati u vidu da je situacija u vrtiću najčešće dosta različita nego kod kuće, gde je dete možda samo sa roditeljima i u centru pažnje.

U vrtiću dete stiče sposobnosti da se prilagodi kolektivu i da mora da deli pažnju sa drugom decom.

Ovo može biti frustrirajuće za dete pogotovo ako je novo u kolektivu. U tim slučajevima posebno je važna dobra zajednička saradnja vaspitača i roditelja kako bi se dete priviklo što brže i lakše na novu situaciju. I deca i odrasli treba da znaju da ne moraju važiti ista pravila kod kuće i u vrtiću, ali je svima potrebno da znaju koja pravila kada i zašto važe. Roditelji mogu znatno olakšati ovaj period ako dete na vreme pripreme i redovno razgovaraju sa njim na temu boravka u vrtiću. Ukoliko u skladu sa uzrastom deteta na vreme počnete da pričate na temu vrtića i počete da mu u pozitivnom svetlu predstavljate boravak u vrtiću, druženje sa vršnjacima, odnos sa vaspitačicama dete će se prijatnije osećati i biti sigurnije u sebe kada se nađe u novom okruženju. Tim pre što oko četvrte godine deca prirodno pokazuju sve veću zainteresovanost za drugu decu i socijalnu interakciju koja ne uključuje samo članove porodice. Polaskom u vrtić dete uči da funkcioniše u grupi, razvija osećaj pripadnosti, upoznaje i vršnjake, ali i druge odrasle osobe koje ću mu pomoći u procesu odrastanja i osamostaljivanja. Zajednička saradnja roditelja i vaspitača ima zadatak da taj proces podrži i olakša svakom detetu.

Izvor: www.povratakprirodi.rs