Deca upoznaju svet kroz knjige
U knjigama deca kroz šarene i vesele likove upoznaju nove situacije, okolnosti, principe po kojima funkcioniše svet oko nas. U početku pojednostavljena, podela likova iz bajki na dobre i loše s vremenom se usložnjava tako što biramo priče koje nam omogućavaju uvid u složenije emocije i osobine – zavist, ljubomoru, tugu, bes, osvetoljubivost, sreću, darežljivost, (ne)poštenje, i slično. Socijalne veštine koje se na taj način usvajaju pomažu detetu da projektuje svoj svet u mikro svet knjiga, a ukoliko mu u tome pomognemo, vrlo brzo i vrlo vešto će započeti i obrnut proces – da u svakodnevnim situacijama prepoznaje reakcije i postupke svojih omiljenih junaka.
Životne veštine koje se na ovaj način stiču podjednako su vredne i trajne kao one koje dete uči svojom najvažnijom aktivnošću – slobodnom igrom. Najvažnije i najzanimljivije kod čitanja je što omogućava slobodnu nadogradnju, domaštavanje, upoređivanje. Deca su sposobna da uvide sličnosti među junacima i situacijama mnogo više nego što nam se na prvi pogled čini – njihovo iskustvo je nezamućeno socijalnim konvencijama, njihov doživljaj sveta iz crno-bele perspektive tek zadobija nijanse, koje je važno pravilno usmeravati i graditi.
Na osnovu čega biramo knjige?
One treba da su primerene uzrastu. Za najmlađi uzrast (od prvih meseci pa do godinu dana) preporučuju se knjige što jednostavnijih ilustracija, sa izraženim kontrastima, malo teksta (koji uglavnom ne morate čitati – mnogo je važnije da sami smislite i govorite o onome što vidite, i to često i istim redom ponavljate). Sličice treba da predstavljaju poznate, svakodnevne stvari iz bebinog okruženja.
Ovaj momenat prepoznavanja jako je važan jer može biti izuzetno stimulativan i pomoći da dete zavoli knjigu. Kako dete raste, a sa njim i sposobnost koncentracije, pažnje i razumevanja, naše opisivanje postaje oko prvog rođendana pravo pripovedanje – polako se uvodi radnja, pa se mogu pričati kratke pričice o tome šta je koji junak uradio i kakve je posledice to izazvalo.
U ovom uzrastu deca obično vole i kratke pesmice, stihovane knjige. Vrlo brzo nakon toga osetićete da je vreme za čitanje originalnog teksta, celih priča i knjiga. To je uglavnom i period kada se od slikovnica bez radnje i pojedinih pesmica okrećemo dužim pričama, bajkama, složenijim knjigama koje imaju uvod, zaplet, i neki zaključak. Knjige koje posebno volite i dobro znate kasnije možete “smešno” i izvrnuto čitati – menjajući red reči, menjajući dijaloge, rečenice, čitave pasuse. Deca u tome uživaju, i sva važna pričaju kako priča “treba” da glasi. Na taj način se govorno-jezička stimulacija razvija i usložnjava sa uzrastom deteta, prilagođava se njegovim interesovanjima i potrebama, a to je ključ za razvijanje pozitivnog odnosa prema knjigama i čitanju.
Kada se spoji detetova radoznalost, potreba za bliskošću i živom rečju sa dobro odabranom knjigom – dobija se kvalitetno provedeno vreme koje se pamti, i koje ima dalekosežne uticaje – obogaćuje rečnik, razvija povezanost dece i roditelja, poboljšava koncentraciju i pamćenje, razvija empatiju, obogaćuje unutrašnji svet, formira moralni model po kome delujemo, pruža radost saznavanja i istraživanja, izgrađuje samopouzdanje, razvija svest o drugim ljudima, tuđim pričama i životima.